KAO DA JE…

http://www.aferaltribune.net/hCard.html

KAO DA JE – NA NEKOLIKO DANA…


KAO DA JE JUČE BILO,
KADA SI MI BRIŽNO REKLA,
DA TE NIJE NAPUSTILO:
GDE GOD DA SI,MAJKA ČEKA…
KAO MALI-NE ZNAJUĆI,
JEDAN GLAS I ZLATNU ŽICU,
NE MOGU TI DUŠU STIĆI,
PRIVITI U KOTARICU!
KAO SAM ČUO JUČE,
PODIŽE SE STRAŠNA GRAJA,
SAD SE DETE I NE TUČE,
AL JE BATINA IZ RAJA…
DŽABA SU MI I PRIMEDBE,
I NA STRUKU, NA NAUKU,
OD IZVEDBE IZVANREDNE,
PAMTIM, IMAŠ BRZU RUKU.
I JOŠ ŠTO-ŠTA ŠTO SE PAMTI,
ŠTO NEĆU ZABORAVITI…
KO ZA NOĆ, DOK SVEĆA PLAMTI…
OSMEH PAMTIM, MOJA MATI…

Nebojša Dajić, Daja

nebojsa dajic daja

 

2012. 04. 17.

Ništa od svega

 

Ne požuruj tih ptica poj, Jer ja znam šta treba da znam, One mirišu na krv i znoj

 

A život jedan je moj, Ne živiš da bi bio na dnu,

 

I druge vuku u Ad.

 

Posle njih ostaješ sam Šta sve još moram I trebam,

 

Koji je konačan broj…
Bar mislim – konačno jesam, Ovde, na ovom tlu,

 

Ovde danas I sad…

 

Korak mi oči sklapa, Znam da jedino živo mre,

 

Kad sve se u jedno stapa

 

U ono posle – od onog pre… U ono pre – od onog posle… U sve ni od čeg – I ništa od svega!
Nebojsa Dajic, Daja 1996.01.02.

 

Read moreNišta od svega

ČUJEM…


ČUJEM STAROG PSA

KAKO TULI I ZAVIJA,

TU ODMAH, IZ KOMŠILUKA,

I SETIH SE SVOG KERA

ŠTO PO NEBESIMA TERA

ONE ŠTO ODBACI SVETI PERA…

VEĆ DUGO NE JURI

GUSANE PO KOMŠILUKU,

KAO ŠTENE ZURI

U BARU I SVOJU SLIKU,

PLAŠI STRAŠLJIVE I

IZBEGAVA NEUSTRAŠIVE,

NE BOJI JUTRA LAVEŽOM,

ZA VRAPCEM, MAČKOM, JEŽOM…

JEDNOSTAVNO, JEDNOG JUTRA

NIJE JURCAO, NI USTAJAO, SEDAO,

SAMO JE LEŽAO I PREDA SE GLEDAO.

PRIŠAO SAM –I UZ SVU SVOJU MUKU,

LAGANO MI LIZNUO RUKU

I KAO TIHO UZDAHNUO,

UZDAHNUO I –IZDAHNUO…

I JOŠ SE SEĆAM TOG

KLUBETA KRZNA,

NEMIRNE LOPTE

ŠTO SVUDA SE VRZMA

I VESELO SKAČE,

ZA MALO PAŽNJE

-NEKUD MI UZMAČE…

PREKO KAPIJE STRAŽNJE…

03.07.1998.

…………….

NEKE STVARI TEK ZATVORENIH OČIJU

VIDIM JASNO ILI RAZAZNAJEM;

NEKE ZVUKE TEK U TIŠINI

JASNO ČUJEM;

NEKE MIRISE TEK U SMRADU

RASPOZNAJEM;

A KAD SE SVE TO STOPI-

NEKE BITKE BEZ BORBE PREDAJEM…

I TEK TADA VIDIM KOLIKO SLABO

SEBE POZNAJEM…

I KOTRLJAM VREMEŠNU GRUDVU,

SNEŽNU, UZBRDO,

NE DA BI BILO TEŽE I

DUŽE TRAJALO,

VEĆ ŠTO NEKE ISTINE

VEŽU,

DRUGO NE UMEM I

SKUPLJE BI STAJALO…

I PONOVO TVRDIM:KADA

NIŠTA NISAM RAZUMEO-NAJVIŠE SAM

VOLEO;

A ONDA SAM SHVATIO,

JER NISAM ODOLEO…

11.09.2000.

01:10h

Svilajnac