JEDNOM..

Monah sa Hilandara je stekao prijatelja u poznaniku, Grku, koji je s vremena na vreme, dolazio njemu u posete i obilazio svetinje. Nakon višegodišnjeg poznanstva, Grku bude zanimljiv razlog zamonašenja svog prijatelja, pa ga i upita – zašto… Monah, inače nerado i komunicirajući s drugima, odluči da se poveri i ispriča, ali iz sebi nepoznatog razloga, ne reče baš sve… Nakon toga, ne videše se duge dve godine. Kada su se ponovo sreli Grk, usput završavajući načetu temu, napomenu : -Nego, htedoh nešto da te pitam, kao da nešto nedostaje…

-Znam šta ćeš me pitati. O razlogu zamonašenja. Nemaš celu priču…

-Otkud znaš!?

-Znam… Tebi je to sad palo na pamet. Ja o tome razmišljam od prethodnog susreta…

27.08.2004.

ISPUNIĆE…

Alo bre, Srbi! Deda Mraz ne postoji! Ne, stvarno vam kažem, džaba ste se nadali, ako ste mislili – ne svraća zbog sankcija, pa onda zbog ukinutih preferencijala za šećer, ne uspelih pregovora s MMF-om i Pariskim klubom… To sigurno nema veze, ja vam kažem, to je samo zato što NE POSTOJI! Ni Tito mu nije ništa u rodu, iako Sv. Josip radnik, postoji (za prvi maj) od skora, ni on nam ne može srediti ništa! Koga nema, taj ne potoji, ili ko ne postoji toga nema!? Jedan mi se, pijan kao klen, ispred prodavnice kleo da su onomad kod njega, bili Dedini irvasi! Preselo mi pivo! Posle čujem da je on samo još jedan rogonja u kraju. Šta ti je psihologija… Skorije se vraćam kući, onaj pred kapijom: -„mećem seno i slamu, za irvase…“ Tu sam ga zatekao ujutru, kako spava… E, kad smo kod vila, to već postoji, što kao oruđe za poljske radove i komšijsku „čašicu“ raspr’e, do vila i vikendica onih koji su vam prodali sve te Koka-kola bajke! One iz narodnih pesama su vrisnule još pod pritiskom silnih želja Marka i Muse… Kladionice!!! To je pravo rešenje! Tu moraju da zaposle još po neku zlatnu ribicu, pa – iz keca u keca… Al Dedu zaboravite, nema ga!

22:20h; 05.10.2004 Svilajnac

ILI MOŠA…

Dušan, moj nerazdvojni drug iz detinjstva i ja, ne videsmo se jedno dvadeset godina. Dušan je, nakon upisa PMF-a zbrisao glavom bez obzira u tu neku –Evropu, nabacio državljanstvo i kilograme… Ja sam ostao tu, Balkan-boy, nabacujući godine gluposti, što svojom- što tuđom voljom… Meni je slana popala po kosi, a njemu je od preostale kose, da upotpuni „euro-imidž“, napravljena kakva-takva frizura. Od života su nam, drugi ponajviše, napravili- budalaštinu, koliko je ko mogao, a vala i koliko smo prihvatili. Jedno popodne, iznenada:

Read moreILI MOŠA…