KAO DA JE JUČE BILO, KADA SI MI BRIŽNO REKLA, DA TE NIJE NAPUSTILO: GDE GOD DA SI,MAJKA ČEKA… KAO MALI-NE ZNAJUĆI, JEDAN GLAS I ZLATNU ŽICU, NE MOGU TI DUŠU STIĆI, PRIVITI U KOTARICU! KAO SAM ČUO JUČE, PODIŽE SE STRAŠNA GRAJA, SAD SE DETE I [...]]]> KAO DA JE – NA NEKOLIKO DANA…

KAO DA JE JUČE BILO,
KADA SI MI BRIŽNO REKLA,
DA TE NIJE NAPUSTILO:
GDE GOD DA SI,MAJKA ČEKA…
KAO MALI-NE ZNAJUĆI,
JEDAN GLAS I ZLATNU ŽICU,
NE MOGU TI DUŠU STIĆI,
PRIVITI U KOTARICU!
KAO SAM ČUO JUČE,
PODIŽE SE STRAŠNA GRAJA,
SAD SE DETE I NE TUČE,
AL JE BATINA IZ RAJA…
DŽABA SU MI I PRIMEDBE,
I NA STRUKU, NA NAUKU,
OD IZVEDBE IZVANREDNE,
PAMTIM, IMAŠ BRZU RUKU.
I JOŠ ŠTO-ŠTA ŠTO SE PAMTI,
ŠTO NEĆU ZABORAVITI…
KO ZA NOĆ, DOK SVEĆA PLAMTI…
OSMEH PAMTIM, MOJA MATI…

Nebojša Dajić, Daja

nebojsa dajic daja

2012. 04. 17.

Ne požuruj tih ptica poj,  

Jer ja znam šta treba da znam,  

One mirišu na krv i znoj

A život jedan je moj,  

Ne živiš da bi bio na dnu,

I druge vuku u Ad.

Posle njih ostaješ sam  

Šta sve još moram [...]]]>  

Nebojša Dajić, Daja

1999.10.23.

UPISANO JE TVOJE IME I SRCU MOM,

UOSTALOM, A I NIJE DO MENE…

GODINE SU, SUNCEM I KIŠOM,

A MOJE SRCE OD MENE KRIŠOM,

IMENA TVOGA RASCVALOGA,

SA KORE [...]]]> U KORI BREZE, BAŠ BEZ VEZE,

UPISANO JE TVOJE IME I SRCU MOM,

UOSTALOM, A I NIJE DO MENE…

GODINE SU, SUNCEM I KIŠOM,

A MOJE SRCE OD MENE KRIŠOM,

IMENA TVOGA RASCVALOGA,

SA KORE BREZE, ONAKO, BAŠ BEZ VEZE,

UTISLE U MENE, I MOJE VENE,

U KRVOTOK UNELE BURU TALOGA, TEBE,

MIRISA I IZGLEDA TVOGA, ZAOSTALOGA!

DANAS ŽIVIM OD TOG TALOGA I RASCVALOGA,

DIŠEM I UZDIŠEM-PROŠLO I POSTALO,

ONO ZAOSTALO.

DANJU SANJAM A NOĆU BDIM,

DA NE UTEKNE…

MAKAR MIRIS BREZE…

JER BI TAD BILO BAŠ BEZ VEZE…

ONDA ĆU VAM ISPRIČATI – ŠTA STE ZAPRAVO VI MENI, KROZ JEDNU PRIČU.

JA ZAPRAVO JAKO VOLIM MUZIKU, ALI NAJBOLJE KOMPOZICIJE NIKADA NE SVIRAM, ČAK IH NE SKIDAM, JER BIH POKVARIO [...]]]> HTEO SAM VAM PISATI O SEBI, ALI TO BI BILO NALAZIM, KRAJNJE NEUČTIVO… ONDA O VAMA, ALI JA O VAMA NIŠTA NE ZNAM.

ONDA ĆU VAM ISPRIČATI – ŠTA STE ZAPRAVO VI MENI, KROZ JEDNU PRIČU.

JA ZAPRAVO JAKO VOLIM MUZIKU, ALI NAJBOLJE KOMPOZICIJE NIKADA NE SVIRAM, ČAK IH NE SKIDAM, JER BIH POKVARIO SAVRŠENSTVO, RAZLOŽIO NA NOTE I DOBIO… NOTE.

POSTOJI PAK, NEŠTO JOŠ SAVRŠENIJE, ŠTO ZAPRAVO NIKADA NE BIH ZAPISAO, A TO SU NEKE MOJE NOTE,  NEKA MOJA MUZIKA… NJU BIH ONDA UČINIO BANALNOM. A ONA JE TO USTVARI, DA JA TO NISAM NI ZNAO – NAJBOLJA IKAD! I NISAM NI ZNAO DA IMA SVOJU DUŠU, I SVOJ NEKI RITAM, ŽIVOT I SVET. A DA UJEDNO – NAJBOLJE OPISUJE VAS…

I ZAISTA, NISAM ZNAO KOME PRIPADA, OSIM MOJOJ DUŠI. A ONDA, JEDNOM SAM SVOJU DUŠU VIDEO U VAŠIM OČIMA, A ONDA U VAŠEM OSMEHU, SVE ČEŠĆE JE PREPOZNAJUĆI BLIŽE VAMA I… DALJE OD SEBE. AKO SE IKADA PITATE, KO JE TA BITANGA KOJA VAM PONEKAD POHODI U, I KROZ SNOVE – MORAM SE IZVINITI. ALI, NE MOJTE BRINUTI I VI STE U MOJIM SNOVIMA, JEDINO… SA GREŠKOM. UZ DRUGOG MUŠKARCA. TAKO, MOJI SNOVI SADA JEČE TOM NEKOM PRAZNINOM I TOM MOJOM TIHOM, NIKADA NENAPISANOM MUZIKOM. A MOJA DUŠA… (A ZAISTA, TREBA SE ČUVATI, NEKAD PONAJVIŠE SOPSTVENIH ŽELJA… )

IPAK, AKO LI JE PRONAĐETE MEĐ’ VAŠIM STVARIMA ILI JE POZNATE U OGLEDALU, U OSMEHU, JA SAM SIGURAN, VI ĆETE ZNATI DA JE ONA MOJA, I JOŠ SIGURNIJI DA ĆETE MI JE VRATITI. AKO LI VAM NE BUDE TREBALA, MOLIM VAS SAMO JEDNO – KAKO GOD I KOLIKO GOD OD NJE OSTANE, KADA JE BUDETE VRAĆALI… DOĐITE SA NJOM I VI.

JEDINO TADA ĆE SVE BITI KOMPLETNO.

Jedna od onih kuća iz komšiluka, odavno prodata, još davnije odseljenih komšija ko zna kuda po svetu, srušena [...]]]> U mom komšiluku je odavno postalo nekako drugačije, skoro sve. Neki ljudi su odselili, došli neki drugi i, verovatno sam – neverovatno ostario, kada sam uspeo da sve i svašta od  svih tih promena doživim i preživim.

Jedna od onih kuća iz komšiluka, odavno prodata, još davnije odseljenih komšija ko zna kuda po svetu, srušena je i izgrađena ogromna kuća, na nekoliko spratova, sa lokalima. Komšija je odselivši, ostavio za sobom starce, koji u međuvremenu pomreše, brat  mu prodade staru kuću i on nekud odseli. Koliko znam, nekoliko puta se ženiše, ne znam da li i koliko poroda imaju, tek…

Na mestu gde je nekad bila njegova kuća, prepoznah psa. Njegov je, od milošte ga je zvao “Skovla”. Dan danas čuva… Na potezu od te kuće, nekoliko unaokolo. Izgleda ga tu neko hrani i, prođe li poznat, maše repom, na nepoznate laje. Prosto, bi mi drago da se “prepoznasmo” i da najzad vidim neko poznato i – prijateljsko lice.

Zaista, ne znam zašto sam Vam ovo ispričao!

18.06.2010.

Svilajnac

Kao i do tada, kad god bih sanjao, najčešće bih snove potiskivao, kao nešto što ne želim da zapamtim. Razlog je veoma jednostavan, po nekad sanjam to što će se dogoditi i skoro tako kako će se dogoditi. Na moju sreću, ovaj san sam zapamtio – jer me [...]]]>

Kao i do tada, kad god bih sanjao, najčešće bih snove potiskivao, kao nešto što ne želim da zapamtim. Razlog je veoma jednostavan, po nekad sanjam to što će se dogoditi i skoro tako kako će se dogoditi. Na moju sreću, ovaj san sam zapamtio – jer me je probudio.

Kako sam ostao bez posla, šnjuvario sam po bašti stare kuće, dole u Jablaničkoj, konstatujući kako stare voćke ne donose plod, već opalo granje i lišće u jesen. Zemlja ispošćena, a neko se sivilo uvuklo u nju tokom zadnjih 15 godina, da je sada počelo da isparava. Više ne miriše kao ranije, sada je sive boje, sa smradom raspadanja. Taman zauzet obilaskom dela dvorišta pored ograde, u mislima ko zna gde, prenu me nečiji glas:

- Dobar dan!

- Dobar dan – uzvratih, po malo iznenađen i zatečen.

- Da li ste vi – taj i taj?

- Da.

Znate - nastavi lik, za koga sam tek tada uočio da je u policijskoj uniformi, u pratnji nekoliko svojih kolega – malo mi je neprijatno, ali nije li vaš otac umro skorije?

-Ne, ovaj, da… Molim? Mislim, kakvo je to pitanje - nastavio sam zbunjen.

- Molim lepo, samo da Vas obavestimo da smo dobili prijavu, dakle, ako ste Vi “taj i taj”, a Vaš otac “taj i taj”, da se on pojavljuje – kod ruža gospodina Uroša Predića. Kako mi mislimo da to nije lepo i u redu, samo smo hteli da Vas obavestimo i upozorimo. Mislim, to nije… Ali bi moglo biti remećenja javnog reda i mira…

- O čemu Vi to? I KAKO? A i taj gopodin Predić, mislim, nije u komšiluku, a ja ga i ne poznajem, gde stanuje, ko je… nastavio sam zbunjeno, dok je grupa polako odlazila, na čelu sa “govornikom” koji je ponavljao: – molim, molim, da ne bude da Vas nisam upozorio…

Ostao sam u bašti, zagledan u odlazeću grupu, pa ogradu, pa zemlju…

Prenuh se iz sna, pa se setih da sam daleko od zemlje, moje ograde, bašte iz detinjstva… I oca.

Čitav dan nakon toga, pokušavao sam da provalim ko je taj “Uroš Predić” i gde su mu ruže. I ne znam, ni danas. Jedno znam, možda nisu ruže, i ja nisam taj Uroš… Neka moje priče i moje pesme, budu umesto njih – tebi.

N. N. Dajić

07.10.2008.

I PITAŠ SE IMA L’ KOGA,

KO U INAT, HRČE, DREMA,

TAMO NEKA  BABA-ROGA!

KO JOŠ IMA STRAH OD TOGA!?

NEKA TAMO BABA-ROGA!?

ALI VALJDA RAZUMETE,

DA SAM JEDNO – HRABRO DETE!

NIJE ŠTOS [...]]]> KAD U SOBI SVETLA NEMA,

I PITAŠ SE IMA L’ KOGA,

KO U INAT, HRČE, DREMA,

TAMO NEKA  BABA-ROGA!

KO JOŠ IMA STRAH OD TOGA!?

NEKA TAMO BABA-ROGA!?

ALI VALJDA RAZUMETE,

DA SAM JEDNO – HRABRO DETE!

NIJE ŠTOS I NIJE ŠALA,

LEK ZA STRAH SU I ŠPAGETE!

TEK, ZA NOS I STRAH OD SALA

HVATAM STRAŠNU BABA-ROGU!

PALIM SVETLO JOŠ NA PRAGU,

PEVAM GLASNO! DAJEM SNAGU!

KAO DA JE UVEK ZNALA,

KOL’KO TONA STRAHA – SALA,

NA PRAG KROČI!

MORALA JE BABA MALA,

“MRAK U OČI”- DA ISKOČI!

A, JA SVETLO, BABA ŠTURU!

PA MI NEŠTO SUMNJU SURU,

NAVLAČI I NAVISKAVA:

MOŽDA BABA DRUGDE SPAVA!?!

NE VIDI SE DUGMAD, ŠTO I NIJE VAŽNO, AL ŠAVOVI ‘VAKO IZGLEDAJU SNAŽNO;

I OD JUČE FLEKE NISU ISTE, SIVE… [...]]]> OBUK’O SAM DŽEMPER
JUTROS NAOPAKO,
A MORAM DA PRIZNAM-
NISAM KAO SVAKO,
ODMAH MI JE ISTOM
NA PAMETI BILO:
ŠTO SE OD SAD NE BI-
BAŠ OVAKO ŠILO…

NE VIDI SE DUGMAD,
ŠTO I NIJE VAŽNO,
AL ŠAVOVI ‘VAKO
IZGLEDAJU SNAŽNO;

I OD JUČE FLEKE
NISU ISTE, SIVE…
NEKAKO SU MANJE,
NISU UOČLJIVE;
A I BOJE DRUGE,
ČUPKAVE, NA PRUGE,
NISU TAKO BLEDE,
NAOPAKO SÉDE…

U STVARI ME MRZI
DA SE OPET SVLAČIM,
DŽEMPER DA NA „LICE”
PRESVLAČIM, OBLAČIM,
PA K’O VELIM – MODA,
NEMA MNOGO MANE
KAD JE GLEDAŠ TAKO
I SA MOJE STRANE…
03:05h;30.11.1996.
Svilajnac