KO ZNA,
POD ČIJIM BUSENIMA,
PO ČIJIM KREVETIMA
PROSTIREŠ SVILU
I BOJIŠ JAD…
KO ZNA,
KOLIKO JE NAPRSLINA
IZ KOJIH MEDOVINA
POLAKO KLIZI
U NEPOVRAT…
KO ZNA,
ZAŠTO SU OBA KRILA
BAŠ TAD SE SVILA,
A SNOVIĐENJE
MI POSTA BRAT…
KO ZNA,
KOLIKO JOŠ LUDILA,
I SNOVA BI NAČINILA
DA RAZUM SRCU
NE BI –INAT…
A KO ZNA,
DA BELO JEDNOM BIVA,
A ZATIM DOĐE SIVA,
TAJ ZNA DA LJUBAV JE
ŠTO I RAT –
BEZ POBEDE I PORAZA
NAKON SVEGA:
IGRA MRTVOG SVETLA
I ŽIVOG ODRAZA;
BLIZU – DALEKO,
DALEKO – TU,
U SEĆANJU…
15.06.1997.
Svilajnac
………….
DA NAUČIM DA SLUŠAM,
SLUŠAM I VLADAM,
MORAO BIH SLUGA SLUZI,
I GOSPODAR BITI;
DA PROBAM ILI POKUŠAM
DA SEBE U SEBI SVLADAM,
MORAO BIH SEBE I
SEBE, U JEDNO SLITI…
DA KAP IZ MORA
SA ISKROM SPOJIM,
A NE NASTANE TAMA
I KAP OSTANE SLANA…
DA UČINIM ŠTO I ZORA,
A NOĆ OD DANA NE RAZDVOJIM,
I BUDEM SAM, A TI NE BUDEŠ SAMA,
KAD KRENE ONA PESMA LAGANA
I NAČINI OD MENE
SAMO DAVNE USPOMENE…
DA PESKOM I BLATOM
ČOVEKA VAJAM,
GRADEĆI TAKO VERU U LJUDE,
I PRESTANEM DA JABUKU
SA RANIM CVATOM,
ZA JUN I LJUBAV
VEZUJEM I SPAJAM –
I PUSTIM DA BUDE ŠTA BUDE…
DA PREDAM SE ZA NAVEK
SNOVIMA NOVIM…
I POLAKO U NOĆ
GALIJOM ZAPLOVIM…
15:39h;22.02.1996.
RAZDVOJIO SAM NERAZDVOJIVO,
ZAPALIO NEZAPALJIVO,
RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI,
I TEBE I SEBE…
SAD BIH DA SPOJIM NESPOJIVO
UGASIM NEUGASIVO,
RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI
I SEBE –ZBOG TEBE…
SAD BIH, A KASNO JE,
SAD BIH, A ISUVIŠE JASNO JE
-DA TO NITI UMEM, NITI MOGU…
26.01.1999.Svilajnac
ZNAM I NE ZNAM
ZNAM
ZA ISPUCALE RUKE I GLAD TEŽAKA,
ZA VIZIJE I MUKE STARIH VIDOVNJAKA,
ZA NEKA PROKLETSTVA I KOREN ZALA,
ZA MNOGA NEVERSTVA KOPIJA GRALA-
MAKAR IZ KNJIGA…
ZNAM
ZA POROČNU GLUPOST STIHOVA OVIH,
NESMAJNU GRUBOST –ŠTO GREŠKE PONOVIH,
ZA POHARE RAJA O KOJEM PRIČAM,
ZA BLISKOST KRAJA, KOJI VELIČAM…
I NIJE ME BRIGA…
AL’ KAKO DA KRENEM I KUDA DA IDEM,
KAD SVUDA SU STENE, OD NJIH SE NE VIDE
NI TRAGOVI PUTA KOJIM SE KREĆEŠ…
A ZNAM DA SI LJUTA, ZNAM I DA NEĆEŠ
SVE DA MI OPROSTIŠ –NEĆEŠ NIKAD!
TO NE ZNAM – NITI ĆU IKAD…
12.02.1996.Svilajnac
JEDNOM ĆEŠ ME MOŽDA NAĆI NA
PLOČNIKU, KAO KLOŠARA, DA UMIREM
ZA PARČETOM HLEBA,
KAO NEKAD ZA TOBOM,
SREĆNOM ZVEZDOM I DELOM NEBA…
VOLEO BIH DA TI TAD POKAŽEM
POGLEDOM I JEZOM,
DA TI NAJZAD DOKAŽEM
SVE ONOM SMEŠNOM TEZOM:
VOLIM TE – I TO MI JE
ZAISTA SVE…
JEDNOM, KADA BUDEM NAPISAO
PESMU NAD PESMAMA
I BUDEM JE VRIŠTAO
NA NEBU SA ZVEZDAMA,
(A TI SI ČULA VRISAK ZVEZDA PADALICA!)
PAŠĆU UZ VRISAK „NEE!“ I JA…
KAD OSUŠE VETROVI SUZE PROSUTE
NA POPLAVE SUJETE,
OD BOLNE OSVETE,
ILI OD KORAKA HODNIKOM STRAVE,
ŽIVOTA PRAZNOG SRCA I HLADNE GLAVE,
I TAD ČUĆEŠ MOJE „NEE!“
KROZ MOJE ŽIVOTNE PUSTINJE,
NA KRAJU SVAKE…
I UMIRAĆU SVAKI PUT
PRED TVOJIM PRAGOM,
ISTRESAĆU KAPUT
SA SLOMLJENOM KRAGNOM,
PRAZNIH DŽEPOVA,
SA JEDNIM: VOLIM TE – I TO MI JE
ZAISTA SVE…
I BIĆE TO MOJA- PESMA NAD PESMAMA
– I ZADNJE REČI SA MOJIH USANA…
07.04.1996.Svilajnac
