aferaltribune, LJUBAVNE, PESME, OSTALE, POLITIČKE, PESME, priče, price, RUŽE, UROŠA, PREDIĆA, KAFANSKI, RAZGOVORI, RAKIJSKA, RASPRA, Nebojsa Dajic, Daja

4.Pakovanje

A napakovalo se, da “pršti”: noćima nisam spavao! Prvo ispit (Ustavno pravo, prof. Ratko Marković, i rasprava o suspenziji Ustava: ja tvrdim od svih, pa i nas, a on zastupa tezu – „svih, osim nas [1] “. Trebalo je da mu da mu pošaljem onaj moj poziv “za učešće u oružanim snagama” (u rat!), i onda ga pitam – jesmo li sada, po izbijanju građanskog rata,  suspendovali ustav ili ne!?). To je jedna noć. Svadba, u Osječini (2 noći, Lola i Fića.) kod Valjeva. Noć svadbe je ona kada se najbliži opiju, a neko mora voziti… Jbg, ja sam „trezvenjak“. Povratak Dijanom, preko planina i promašaj puta za 40.tak km, a „predvodi” nas lokalni, “kraće”, preko planina…  Jedva do novog goriva. Pozadi spavaju, Cvele i Olivera, dok se Gumeni trudi da me „navodi putem“ i ostane budan – dok mi nije skočio za volan, jer su mu se, usred noći, pred ulazak u Kg, pričinili – „biciklisti, sa gomilama životinja po putu“! Stvarno mi je došlo da ga lupim! Rano jutro i Kragujevac otvara svoje pekare, u koje se ne ulazi posle noći provedene u šatoru i kolima (u “prevodu”, – niko neće po burek!). U stanu, komšiji pukla cev, tako da je morao da se “posluži i našim zidom” kupatila, te je spavanje odloženo za veče. A te večeri, legavši ranije od uobičajenog, zvoni telefon i moja majka mi javlja: “Nebojša, majka ti se javlja sa dežurstva, iz škole. Samo da ti javim, otac i ja primili smo poziv, kako si nam rekao.”

–Ne brini, stižem, i to prvo do tebe, u školu (ovo je bilo što je moguće utešnije rečeno…) Tu noć nespavanja, pred odlazak na ratište, sa samo sat sna (proveo sam u pakovanju stvari i tražeći gorivo! Našao je Cvele nekoliko litara, kod komšije „Miksera“, (u „nemobi-lisanom“ Svilajncu!), a ovaj će: „E, ako je za njega, i za to – za toliko imam gorivo!“ Saznao sam za to gorivo tek 4-5 godina posle rata!). Onda na dan mobilizacije, noć putovanja i – prva noć dežurstva! Rekoh, pakuje se – u „ciklusima“!



[1]  [stextbox id=“custom“ defcaption=“true“]Raspra koja je zanimljiva možda pravnicima; za najvažnija državna pitanja, kao i upotrebu vojskepitaju se svi”, tj. odluka te vrste donosi  se „konsenzusom“, a ne većinom (ne po principudemokratskog centalizma“! Još jedna “slučajnost”-TO JE TEMA MOG DIPLOMSKOG IZ SREDNJE ŠKOLE! Oblik – ”Novinski uvodnik”). Slovenija i Hrvatska nisu bile ni prisutne, a onda nisu ni mogle dati saglasnost! Obzirom da je pomenuti prof. pristalica principa “jedinstva” a ne “podele” vlasti, te je imao, osim profesorsko mesto, i funkciju narodnog poslanika, i predsednika Ustavnog suda, i ministra i potpredsednika vlade, nije me čudio njegov stav, već odraz ideologije i politike (čemu nije mesto na fakultetu), a ne pravne teorije. Možda bih pojasnio kada bih rekao da je pomenuti stručnjak, izvorno predavač marksizma na stomatološkom, a zatim zet prof. Radomira Lukića. Onda je postao – i sve drugo.  Nešto jasnije?[/stextbox]

Leave a Comment