Ništa od svega

 

Ne požuruj tih ptica poj, Jer ja znam šta treba da znam, One mirišu na krv i znoj

 

A život jedan je moj, Ne živiš da bi bio na dnu,

 

I druge vuku u Ad.

 

Posle njih ostaješ sam Šta sve još moram I trebam,

 

Koji je konačan broj…
Bar mislim – konačno jesam, Ovde, na ovom tlu,

 

Ovde danas I sad…

 

Korak mi oči sklapa, Znam da jedino živo mre,

 

Kad sve se u jedno stapa

 

U ono posle – od onog pre… U ono pre – od onog posle… U sve ni od čeg – I ništa od svega!
Nebojsa Dajic, Daja 1996.01.02.

 

Read moreNišta od svega

RUŽE UROŠA PREDIĆA

http://www.aferaltribune.net/hCard.html


Kao i do tada, kad god bih sanjao, najčešće bih snove potiskivao, kao nešto što ne želim da zapamtim. Razlog je veoma jednostavan, po nekad sanjam to što će se dogoditi i skoro tako kako će se dogoditi. Na moju sreću, ovaj san sam zapamtio – jer me je probudio.

Kako sam ostao bez posla, šnjuvario sam po bašti stare kuće, dole u Jablaničkoj, konstatujući kako stare voćke ne donose plod, već opalo granje i lišće u jesen. Zemlja ispošćena, a neko se sivilo uvuklo u nju tokom zadnjih 15 godina, da je sada počelo da isparava. Više ne miriše kao ranije, sada je sive boje, sa smradom raspadanja. Taman zauzet obilaskom dela dvorišta pored ograde, u mislima ko zna gde, prenu me nečiji glas:

Read moreRUŽE UROŠA PREDIĆA

MOŽDA

MOŽDA TE IPAK…

MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,

TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…

MISLIŠ – ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,

KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…

MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE

DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,

HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE

SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…

MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,

SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,

KAD GA ZAROBI U TIŠINU,

POSTA IKONA U SRCU HRAMA –

I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…

29.12.2000.

Google