1.Posna slava

Dan posle …  priče sa ratišta

Predgovor

Ova priča je ispričana mnogo godina od samih događaja. Nisam ni očekivao da ću se setiti toliko pojedinosti i detalja, a tek neke sam pribeležio i zapisao. Ovo je zapravo priča o – pravom ratu, ili o njegovom „sadržaju“! Ratu između „nadimaka“ i „imena“ na jednoj strani i „prezimena“, na drugoj. O pojedincima, protivu sistema. O ljudskoj i životinjskoj prirodi, o ljudima smeštenim u zverinjak. O našim običnim i malim životima, ako bi ikome takvo što, bilo zanimljivo… Ako li vas bilo šta od pobrojanog ne zanima – nemojte gubiti vreme čitajući je!  Ovo Vam je iskrena preporuka autora.

ps

Ako Vas buni moje puno ime i prezime, sa svim mogućim i nemogućim nadimcima u priči –  ne dajte se zbuniti!

Najveći rat vodite upravo – sami protiv sebe!

Nebojša N. Dajić, Daja

Read more1.Posna slava

4.Pakovanje

A napakovalo se, da “pršti”: noćima nisam spavao! Prvo ispit (Ustavno pravo, prof. Ratko Marković, i rasprava o suspenziji Ustava: ja tvrdim od svih, pa i nas, a on zastupa tezu – „svih, osim nas [1] “. Trebalo je da mu da mu pošaljem onaj moj poziv “za učešće u oružanim snagama” (u rat!), i onda ga pitam – jesmo li sada, po izbijanju građanskog rata,  suspendovali ustav ili ne!?).

Read more4.Pakovanje

7. Magla

Nisam od onih koji se zanimaju za poljoprivredu i, kako mi je „briljantno opisno“ primetila jedna od sestara iz familije – “zemlju ne volim ni u saksiji”. Ipak, da samo znate kako jezivo izgleda neobran kukuruz u novembru, pod snegom, opasan maglom, i pričama o minskim poljima. Kako ječi tugom i besmislom, da mogu porediti samo sa onom tišinom nad grobom najmilijih. Neizrecivo.

Read more7. Magla

10. Zvonik

Nekako, od malena nisam učen da idem u crkvu, ali u životu – šta preskočim, to nadoknadim višestruko[1]! A jedna od prvih stvari tamo, bio je i “odlazak u crkvu”. Dakle, “to što nisi, sad ćeš”… Mislite, „pričest“ – ili pobrljavio!? Ma ne! Na crkvenom zvoniku bila je osmatračnica- „NORMALNO“!

Read more10. Zvonik

11. Sklonište

U selu je postojao termalmi izvor, koji nikad nije ledio, a čija voda je bila pitka i kažu, lekovita. To je naravno važilio dok nismo došli mi – i po naredbi, počeli piti vodu iz poljoprivredne cisterne za prskanje otrova – navodno oprane. Razlog? Prošla je naredba da su „potencijalno – izvori pitke vode zatrovani, te je nužno  koristiti raspoložive cisterne”. Malo MORGEN”, što bi rek’o “veliki vođa”! Pitam starosedeoca, rođenog u selu,  čika Mišu, ima li teorije da je i ovaj, termalni izvor zatrovan. On reče:  „Dete, ako uspeju da zatuju vodu na sto i kusur metara dubine, ni jedna u Vojvodini nije dobra.“Dakle, posle nedelje cisterne, moja “preporuka”je  – pije se “domaći Knjaz Miša”! Oko nas se prostire kanal za navodnjavanje, spaja reke… Prve podzemne vode su na oko pola metra! Za „ukopati oruđe“ je problem, a skloništa- ne postoje. Valjda „stratezi“ nisu predvideli…

Read more11. Sklonište

12. Strah

Popala neka magla ponovo, odem do čika Miše, obiđem ove moje tamo i polako, nogu pred nogu, vraćam se prema garaži. A magla pritisla, da teško i dišem. Put se ne vidi uopšte. Samo čujem brujanje auta iza sebe, veoma blizu, ali nikako da ga vidim! Idem polako unatraške, posrćući, prateći smrznuti,   blatnjavi trag tenka, očekujući da vidim auto i vozača. Tek kad je došao na pola metra, vidim po preneraženom vozaču, koji vozeći- viri kroz otvoreni prozor,  trzaj! Uz uobičajen „pozdrav“–„id’upi*u-mater! Iskida- me!“ I moj otpozdrav – „id’ti-u-dve!“ Taman se okrenuh, kad – umalo pušku ne ispustih! Ispred mene – ČOVEK! Kako nisam opalio, ne znam, valjda zato što mi je puška mogla ispasti! Tren iza, shvatim da se – moja senka od farova auta, proje-ktovala, ne po zemlji, već ispred mene, po magli. (Uplašio se – sopstvene senke!?  Vala jesam – samo jednom više!) Tako gustu maglu  video sam samo tad – a J.  Carpenter  nikad!

Read more12. Strah

15. Bomba

U privatnom razgovoru, vođenom nekoliko godina nakon ratišta, profesor sa fakulteta,“Peda”, pomenu da je učestvujući u političkoj delegaciji, obišao deo ratišta. Na oproštaju dobio je na poklon – ručnu bombu. Rekao je: „Čoveče, koliko je sve otišlo… A – šta bi ja s njom!? Ostavio sam je tamo, čim smo malo odmakli! ” Pitao sam: -Pešadijska jedinica? “Da!”

– Dobili ste “ najvrednije ” što ima kod sebe!

Read more15. Bomba

16. „Tam(j)na večera“

Za to vreme u selu, vanredno stanje! Taman pred našu “smenu”, javljeno preko RTSa (a i ko bi drugi!?), da su u skupštini Srbije izglasali da se “produžava boravak”, sa 45 dana, na 90 dana[1]. Moram priznati da je to bio jedan od najglupljih poteza! Dodatak gluposti – prostrujala je vest da će potpis “učešća u ratu” biti “naknadno dobijen”! Dakle, “dobrovoljci”!?

Read more16. „Tam(j)na večera“