aferaltribune, LJUBAVNE, PESME, OSTALE, POLITIČKE, PESME, priče, price, RUŽE, UROŠA, PREDIĆA, KAFANSKI, RAZGOVORI, RAKIJSKA, RASPRA, Nebojsa Dajic, Daja

Voda nešto nosi

Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera. Pola Srbije bilo je pod vodom, a Svilajnac, posle Obrenovca najugroženiji grad u Srbiji. Resava je proždirala kuće, dvorišta, srećom ne i ljude… Samo jedna ljudska žrtva! Ni nje nije trebalo da bude! Siroti grad…

Kao da ova elementarna nepogoda nije dovoljna – imamo političku, medijsku i ko zna koji ćemo još imati. Epidemiološku očekujemo. Nesposobno gradsko rukovodstvo nije zaštitilo grad, nije na vreme obavestilo građane o mogućoj poplavi, nije adekvatno reagovalo u celini. Naravno, nisu mogli sprečiti polavu, ali mogla se umanjiti šteta. Na sve to, državno rukovodstvo i ne haje za Svilajnac jer ovdašnji na vlasti nisu iste političke pripadnosti, pa imamo i medijsku blokadu. Veliki deo Srbije zna malo ili ništa o poplavi u Svilajncu. Što zbog enormnog nivoa vode, što zbog termoelektrane, Obrenovac nisu mogli da prećute! A nas prećutaše…

Došlo neko vreme da se političkom pripadnošću meri stradanje, patnja i bol ljudi.

Stari svilajnčani pamte najviši nivo vode od 90cm, pa ni tada nije pod vodom bio ceo grad. Ovog puta jeste! Ogromna kolićina bujične vode visine metar, metar ipo, pa i dva, zavisi od jednog do drugog dela grada! Osam dana pod vodom, i još mnogo dana sa podzemnim vodama. U našem dvorištu , metar ipo, kod komšije Branka 1,7m, a u Deligradskoj ulici i preko dva metra, izvlačili su ljude kroz krovove! Ni „Ulta“ 17.05.2014. nije mogla u Deligradsku! Zahvaljujući spontanoj reakciji ljudi širokog srca, u noći 16.05. poput „Kenona “ i Dejana iz Kušiljeva, Neše iz Deligradske, ljudi iz Bobova, i još mnogo njih čija imena ne znamo iz Kušiljeva i Bobova, koji su prvi priskočili i spašavali ljude, nije bilo još žrtava! A bilo bi ih mnogo više od jedne! Slika Mirka i Sare je još jedna od slika o ljudskoj hrabrosti i požrtvovanju.

Kobne noći nismo bili kod kuće. Bili smo pošteđeni stravičnog doživljaja nemoći pred silom prirode. A ono što je došlo posle…? Zbunjenost, neizvesnost… Mulj, voda, blato, čišćenje, izbacivanje, sušenje, buđanje… U jednom danu deset hiljada događaja, bezbroj ljudskih sudbina, ljudi i neljudi…

16.05.2014. s Buka od Kušiljeva predamnom nije bio Svilajnac, bio je to Dunav, mutan, nabujao, zlokoban i ljudi zarobljeni u njemu. Nemoć, tuga, jad!

Voda se povukla i ostavila za sobom pustoš, što u gradu, što u dušama ljudi. Nešto kao čistimo i čekamo. Pokušavamo da normalizujemo život shodno uslovima i svi smo poluludi. Svako od nas nosi neki svoj krst, težak i inače, a naročito sada kada je natopljen vodom.

Stradali su usevi, stradale su životinje, bujice i klizišta progutale su kuće širom Srbije, stradali su ljudi! Jadna Srbija!

Neka prijateljstva su „pukla“, ali rodila su se neka nova neočekivana…

„Voda nešto nosi“, mislim da reče Lajoš Zilahi… Videćemo šta je sve donela ova…

Lidija Andrejić

Leave a Comment