Ja, u stvari, imam strava društvo, pravo!
Vanja,Djole,Lenka,Nadja, a i Duško,
Anja,Ognjen,Pera, zatim Luka,Gaga,
Andreja i Ana,Ana i Ivana,
Tamara i Steva, Saška i Nemanja,
Luka i Sofija, kome kako prija…
Djole baška vole, sve kuce do škole,
A i one njega – sve uz parče hleba!
Tamara se pita,zašto koka skita,
zašto maca paja,zašto kuca jaje…
Nemanja i Gaga,bi da budu „Nole“!
Al bi,ako moze, sve to i bez skole!
A i ja bi isto,kad bi neko prist’o…
Vanja nam se hvali, da smo svasta znali,
al to samo -„kad smo bili mali“!
Kad je neko pita- šta ce, kad poraste,
ko iz topa kaze: Pa,biću velika!
Društvo joj je „muško“, ime mu je Duško!
A taj Duško ima brata u nevolji,
šta će da ga snadje od Lenke i Nadje…
Šta će biti kad porastu? – Pa biće veliki!
Ivana je sad u skripcu,facebook listu,
prekrili citati, stihovi bajati…
Nevolja bez premca, koga da citira?
Djuru ili Sremca? „Ćira ili Spira“?
Steva nam je dasa,crnoga pojasa,
karate i matiš, čisto da se patiš!
Anja, prava dama, često nije sama,
a društvo joj prave, neke liste plave,
liste pravih želja, muzike, veselja…
Ognjen je, za brata, pravi tata-mata!
Saška i Sofija ispituju mnenje,
jel’ konj beše Lasta ili beše VLasta…
Al to davno beše, čik sad da pogreše!
Od Andreje sestra, Ana „super-ekstra“!
Niko nije znao kako ona svira!
Niko osim nje i staroga klavira!
A Andreja, brat joj, mišice od sira,
ali to što um je, teško se odsvira…
Luka je, sa strane, dečko baš bez mane,
koš i trice vrište, frizura se bište,
a dok mu brat Pera, to sve ne protera!
A kad taj naumi, teško se dvoumi!
Nešto mladji imenjak,al ne i bez talenta,
Luka, tu sa sprata, zvonce jedva hvata,
ali brata Nemanju, hvata iz inata,
i sve u hvalisanju, ili „švalerisanju“,
a jedva da znaju, poljubac da daju…
Još za kike vuku, devojčice tuku,
Al će brzo promene, kada se već pomene…
Andreja je fudbaler, al to samo ako nije „ler“,
jer i tenis pominje, karate i domine…
Pa ako pretekne, mož’ i s dedom tekme…
Ana još se budi, još joj život ludi,
uspomene tera, sve bez bedekera…
Još se nadam da će, sve uz pomoć mame,
i da se nasmeje – ko kad sunce greje…
I još šta se nadam – da će svi porasti!
I ostati mali! Da bi šale znali,
da se ne naljute, što sam ih pomen’o…
Iza svakog od njih, i sabrana dela,
ostala bi cela! Al sam eto ukratko,
po nešto napis’o, da vam bude slatko,
moje društvo „kratko“…
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More