1.Posna slava

Dan posle …  priče sa ratišta

Predgovor

Ova priča je ispričana mnogo godina od samih događaja. Nisam ni očekivao da ću se setiti toliko pojedinosti i detalja, a tek neke sam pribeležio i zapisao. Ovo je zapravo priča o – pravom ratu, ili o njegovom „sadržaju“! Ratu između „nadimaka“ i „imena“ na jednoj strani i „prezimena“, na drugoj. O pojedincima, protivu sistema. O ljudskoj i životinjskoj prirodi, o ljudima smeštenim u zverinjak. O našim običnim i malim životima, ako bi ikome takvo što, bilo zanimljivo… Ako li vas bilo šta od pobrojanog ne zanima – nemojte gubiti vreme čitajući je!  Ovo Vam je iskrena preporuka autora.

ps

Ako Vas buni moje puno ime i prezime, sa svim mogućim i nemogućim nadimcima u priči –  ne dajte se zbuniti!

Najveći rat vodite upravo – sami protiv sebe!

Nebojša N. Dajić, Daja

Read more

2.„Dijana“ Made by Dragan-Predrag

Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i sam bio ubeđen da mu je to ime… Dok ga sa skoro petnaest godina nisu zvanično prozvali – Predrag B.! I sam je bio iznenađen, ali se i nakon toga predstavljao kao – Dragan iz Sarajeva, i to bi bilo dovoljno. Bio je majstor za Citroenova vozila, tačnije za Spačeka i Dijanu, a po tome su ga znali od Holandije do Grčke…

Read more

3.” Good Hunch”

Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj… Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo – ne uživam po torovima i oborima. Svaka čast nastanjenima… Ipak, nešto pred „devedesete“, neverovatan i nepogrešivo dobar osećaj za loše, uz mešavinu instikta, fokusirao je moju pažnju na potencijalna dešavanja, čak toliko da sam znao “tačnih 50km” u kojima ću biti, „budem li“ mobilisan. Šta, pitali ste se „da li ću”!? Ja sam se pitao „kada ću”?

Read more

4.Pakovanje

A napakovalo se, da “pršti”: noćima nisam spavao! Prvo ispit (Ustavno pravo, prof. Ratko Marković, i rasprava o suspenziji Ustava: ja tvrdim od svih, pa i nas, a on zastupa tezu – „svih, osim nas [1] “. Trebalo je da mu da mu pošaljem onaj moj poziv “za učešće u oružanim snagama” (u rat!), i onda ga pitam – jesmo li sada, po izbijanju građanskog rata,  suspendovali ustav ili ne!?).

Read more

5.“Budale valjda-i Bog čuva”…

Upoznajući stražu sa naređenim režimom „mrtve straže“(i oni u čudu!), rekoh da ću ih obići u 22:30h.  A oba stražara: „Jesi li normalan!?! Neko će te upucati!!! Pa, svi imaju isto naređenje – da pucaju gde šušne!“ Rekoh – vi nećete, jer znate, i to je dovoljno! (pomislim, drugi neće – jer ne znaju, a ne žele nositi nikoga na savesti!)

Read more

6.Prva noć

Zna li iko raspored jedinica? Ovo je bilo pitanje od milion dolara! Niko ne zna čak orijentaciono – ni gde je koja baterija smeštena, gde su joj straže, a još manje koje jedinice su nam u okruženju. Važno!? Pucaćemo po noći – jedni na druge! Na posletku,  nama je – sve jasno. Imamo režim mrtve straže – i to na ulazu sela. Razveo sam stražu i rekao im za obilazak, za pola sata, koji je uz glasno negodovanje, ipak prihvaćen.

Read more

7. Magla

Nisam od onih koji se zanimaju za poljoprivredu i, kako mi je „briljantno opisno“ primetila jedna od sestara iz familije – “zemlju ne volim ni u saksiji”. Ipak, da samo znate kako jezivo izgleda neobran kukuruz u novembru, pod snegom, opasan maglom, i pričama o minskim poljima. Kako ječi tugom i besmislom, da mogu porediti samo sa onom tišinom nad grobom najmilijih. Neizrecivo.

Read more

11. Sklonište

U selu je postojao termalmi izvor, koji nikad nije ledio, a čija voda je bila pitka i kažu, lekovita. To je naravno važilio dok nismo došli mi – i po naredbi, počeli piti vodu iz poljoprivredne cisterne za prskanje otrova – navodno oprane. Razlog? Prošla je naredba da su „potencijalno – izvori pitke vode zatrovani, te je nužno  koristiti raspoložive cisterne”. Malo MORGEN”, što bi rek’o “veliki vođa”! Pitam starosedeoca, rođenog u selu,  čika Mišu, ima li teorije da je i ovaj, termalni izvor zatrovan. On reče:  „Dete, ako uspeju da zatuju vodu na sto i kusur metara dubine, ni jedna u Vojvodini nije dobra.“Dakle, posle nedelje cisterne, moja “preporuka”je  – pije se “domaći Knjaz Miša”! Oko nas se prostire kanal za navodnjavanje, spaja reke… Prve podzemne vode su na oko pola metra! Za „ukopati oruđe“ je problem, a skloništa- ne postoje. Valjda „stratezi“ nisu predvideli…

Read more

12. Strah

Popala neka magla ponovo, odem do čika Miše, obiđem ove moje tamo i polako, nogu pred nogu, vraćam se prema garaži. A magla pritisla, da teško i dišem. Put se ne vidi uopšte. Samo čujem brujanje auta iza sebe, veoma blizu, ali nikako da ga vidim! Idem polako unatraške, posrćući, prateći smrznuti,   blatnjavi trag tenka, očekujući da vidim auto i vozača. Tek kad je došao na pola metra, vidim po preneraženom vozaču, koji vozeći- viri kroz otvoreni prozor,  trzaj! Uz uobičajen „pozdrav“–„id’upi*u-mater! Iskida- me!“ I moj otpozdrav – „id’ti-u-dve!“ Taman se okrenuh, kad – umalo pušku ne ispustih! Ispred mene – ČOVEK! Kako nisam opalio, ne znam, valjda zato što mi je puška mogla ispasti! Tren iza, shvatim da se – moja senka od farova auta, proje-ktovala, ne po zemlji, već ispred mene, po magli. (Uplašio se – sopstvene senke!?  Vala jesam – samo jednom više!) Tako gustu maglu  video sam samo tad – a J.  Carpenter  nikad!

Read more

14. Između dve vatre

A „komšije“? Mislite oni, “protivu kojih smo ratovali”? Evo jedne zanimljivije priče. Na početku tog ludila, a pred naš dolazak, organizuju sela sama svoje straže. Noć duga i hladna, a mi poznati po druželjubivosti. Ko to “mi”? Pa svi. Nađu se na krajevima svojih stražarskih zona dojučerašnje komšije i – čuvaju strah, jedni od drugih, zajedno! Jedne noći donesu rakiju Srbi, drugu Hrvati, kako su se „lepo dohvatili“, vrate se u selo Srbi – i bez pušaka! A to „skontaju” pred smenu. Pođu nazad, a komšije im nose oružje, već zašle u selo i zovu: „Ej Srbi, pa vi i puške zaboraviste!“

To je još jedna istinita priča, ljudi iz tog i susednog sela!

Read more

15. Bomba

U privatnom razgovoru, vođenom nekoliko godina nakon ratišta, profesor sa fakulteta,“Peda”, pomenu da je učestvujući u političkoj delegaciji, obišao deo ratišta. Na oproštaju dobio je na poklon – ručnu bombu. Rekao je: „Čoveče, koliko je sve otišlo… A – šta bi ja s njom!? Ostavio sam je tamo, čim smo malo odmakli! ” Pitao sam: -Pešadijska jedinica? “Da!”

– Dobili ste “ najvrednije ” što ima kod sebe!

Read more

16. „Tam(j)na večera“

Za to vreme u selu, vanredno stanje! Taman pred našu “smenu”, javljeno preko RTSa (a i ko bi drugi!?), da su u skupštini Srbije izglasali da se “produžava boravak”, sa 45 dana, na 90 dana[1]. Moram priznati da je to bio jedan od najglupljih poteza! Dodatak gluposti – prostrujala je vest da će potpis “učešća u ratu” biti “naknadno dobijen”! Dakle, “dobrovoljci”!?

Read more

RUŽE UROŠA PREDIĆA

http://www.aferaltribune.net/hCard.html


Kao i do tada, kad god bih sanjao, najčešće bih snove potiskivao, kao nešto što ne želim da zapamtim. Razlog je veoma jednostavan, po nekad sanjam to što će se dogoditi i skoro tako kako će se dogoditi. Na moju sreću, ovaj san sam zapamtio – jer me je probudio.

Kako sam ostao bez posla, šnjuvario sam po bašti stare kuće, dole u Jablaničkoj, konstatujući kako stare voćke ne donose plod, već opalo granje i lišće u jesen. Zemlja ispošćena, a neko se sivilo uvuklo u nju tokom zadnjih 15 godina, da je sada počelo da isparava. Više ne miriše kao ranije, sada je sive boje, sa smradom raspadanja. Taman zauzet obilaskom dela dvorišta pored ograde, u mislima ko zna gde, prenu me nečiji glas:

Read more

MASLAČAK


Gorak vetar je nosio sobom miris polja i vode, kojoj sam se uvek vraćao i koju sam sobom svuda nosio…

Ili je i to bio samo tračak njenog mirisa… Odjednom, doleti odnekud na mene, baš preko mosta, na stotinak koraka od stanice, oblak prašine, maslačka, lišća i novina, ko zna odakle. Otkud maslačak u oktobru, a i kad mu je vreme…

Kao deca, hvatali smo čitave paperijaste grudve, duvanjem ih raspršivali na sve strane govoreći, „donesi nam pismo“, a da nismo ni znali čitati…

Read more