2.„Dijana“ Made by Dragan-Predrag

Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i sam bio ubeđen da mu je to ime… Dok ga sa skoro petnaest godina nisu zvanično prozvali – Predrag B.! I sam je bio iznenađen, ali se i nakon toga predstavljao kao – Dragan iz Sarajeva, i to bi bilo dovoljno. Bio je majstor za Citroenova vozila, tačnije za Spačeka i Dijanu, a po tome su ga znali od Holandije do Grčke…

Na putu do mora, koji vodi preko Tjentišta, davnih osamdesetih, žena je vozila dvoje dece i – doživela saobraćajku! Naletela na rasuto ulje, koje se po vlažnom kolovozu nije razlikova-lo od mokrog kolovoza – i svi na krov!

Dok joj je kroz glavu prošla misao: „Dano, šta uradi, Bog te…“, sa zadnjeg sedišta, tačnije krova, na kojem su bili, čulo se kako Mirko odgriza jabuku, nastavljajući valjda – gde je stao… Nedugo zatim, dolazi skoro potpuno séd čovek, koji zaustavlja auto,  i zamislite čuda – staje da pomogne! Ne pitajući koje su vere, nacije, rase..! Shvatajući da je najveća povreda – šok putnika, prelazi na “struku”, tj. prevrnutog „golfa“. Kako nije imao potreban alat, a auto je počeo da meša vodu i ulje, skida košulju i kida je u komade, ne bi li njome sprečio dalje mešanje i spasao motor. Kako? Pojma nemam, a i nisam mehaničar. Zatim organizuje odazak do svoje kuće, koja je preko puta TAS-ovog servisa, u Sarajevu, u Vogošći. On naravno, ostavljajući supruzi   goste – mora dalje na put. Kako se sve odigravalo izuzetno brzo, nakon dana u Sarajevu i popravke auta za koji je trebalo još nekoliko dana, ljubazni domaćin ponudi – Dijanu! I tako je žena, idući na more, usput kupila i – auto!

Neopisivo je kakva je avantura i voziti taj mali i „svojeglavi“ auto. Majstor je dao sve od sebe da popravi i pokvarenog „golfa“, tako da je, do povratka sa mora, sve bilo „pod kontrolom“. Kako je Dijana pobrala sve simpatije, – kupljena je, na odloženo… Zajednosa tablama „SA“. Pa, sve je vodilo višegodišnjem prijateljstvu, koje je zaista i potrajalo! A majstor Dragan, Predrag, koga su prijatelji nalazili i po polupustim ostrvima Grčke, van sezone, dok bi bezuspešno pokuša-vao da se odmori od svega i svih, uz dozivanje:„Homeiniii!!!“

Najčešće se vraćao posle samo nekoliko dana „odmora“, uz komentar: „kad me i tamo nadju, ej!“ Imao je vernu pratilju, ženku vučjaka Aju, koja je jedino mogla biti odvojena od njega, ako joj on naredi: „Čuvaj decu!“ Tada bi pratila obe ćerke i od i do škole, trčeći za trolom i čekajući ih ispred školskog dvorišta, i opet trkom nazad.

Jednom su se kupali na Miljackoj, kada je jedna od ćerki počela da se davi, pas je uleteo u vodu pre svih i gotovo se udavio, spašavajući devojčicu. Od tog dana, Aja je imala sve „povlastice“, koje pas može imati.  S pravom!