MOŽDA TE IPAK…
MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,
TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…
MISLIŠ – ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,
KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…
MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE
DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,
HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE
SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…
MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,
SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,
KAD GA ZAROBI U TIŠINU,
POSTA IKONA U SRCU HRAMA –
I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…
29.12.2000.
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More