U mom komšiluku je odavno postalo nekako drugačije, skoro sve. Neki ljudi su odselili, došli neki drugi i, verovatno sam – neverovatno ostario, kada sam uspeo da sve i svašta od svih tih promena doživim i preživim.
Jedna od onih kuća iz komšiluka, odavno prodata, još davnije odseljenih komšija ko zna kuda po svetu, srušena je i izgrađena ogromna kuća, na nekoliko spratova, sa lokalima. Komšija je odselivši, ostavio za sobom starce, koji u međuvremenu pomreše, brat mu prodade staru kuću i on nekud odseli. Koliko znam, nekoliko puta se ženiše, ne znam da li i koliko poroda imaju, tek…
Na mestu gde je nekad bila njegova kuća, prepoznah psa. Njegov je, od milošte ga je zvao „Skovla“. Dan danas čuva… Na potezu od te kuće, nekoliko unaokolo. Izgleda ga tu neko hrani i, prođe li poznat, maše repom, na nepoznate laje. Prosto, bi mi drago da se „prepoznasmo“ i da najzad vidim neko poznato i – prijateljsko lice.
Zaista, ne znam zašto sam Vam ovo ispričao!
18.06.2010.
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More
View Comments