U KORI BREZE, BAŠ BEZ VEZE,
UPISANO JE TVOJE IME, I SRCU MOM,
UOSTALOM, A I NIJE DO MENE…
GODINE SU, SUNCEM I KIŠOM,
A MOJE SRCE, OD MENE KRIŠOM,
IMENA TVOGA RASCVALOGA,
SA KORE BREZE, ONAKO, BAŠ BEZ VEZE,
UTISLE U MENE, I MOJE VENE,
U KRVOTOK UNELE BURU TALOGA – TEBE,
MIRISA I IZGLEDA TVOGA, ZAOSTALOGA!
DANAS ŽIVIM OD TOG TALOGA I RASCVALOGA,
DIŠEM I UZDIŠEM – PROŠLO I POSTALO,
ONO ZAOSTALO.
DANJU SANJAM A NOĆU BDIM,
DA NE UTEKNE…
MAKAR MIRIS BREZE…
JER BI TAD BILO BAŠ BEZ VEZE…
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More