KAKAV PUT
K’O PLANINSKI POTOK
ŠTO NEMIRNO JURI,
SNAŽAN I HLADAN
IZLIVU SKLON,
SAČEKA U TOK
VELIKA REKA,
I ŽIVOT JOJ GLADAN
UZVISI ZA TON –
TAKVA JE VALJDA
I SUDBINA ČOVEKA,
TU UZ PIJEDESTAL,
NIKAD NA TRON…
I HITA I JURI I ŽURI
I SRLJA,
K’O DA GA ČEKA
SREĆA ZA DVA VEKA
A NE KLANAC,
POPLOČANI PUTI,
ŠTA DA MISLI,
GDE DA SE UPUTI…
ONI ŠTO SE
U BEZNAĐU SNAĐU,
U VRTLOGU NE PREVRNU LAĐU-
NAZVAĆE IH DOBRIM I PITOMIM:
DOBROM REKOM, PITOMIM ČOVEKOM,
A KAD ODU: KORISNI SU BILI,
ŠTETA ŠTO SU SAD NAS NAPUSTILI…
GDE SMO STVARNO – MAGARE TOVARNO…
