KAKAV PUT
K’O PLANINSKI POTOK
ŠTO NEMIRNO JURI,
SNAŽAN I HLADAN
IZLIVU SKLON,
SAČEKA U TOK
VELIKA REKA,
I ŽIVOT JOJ GLADAN
UZVISI ZA TON –
TAKVA JE VALJDA
I SUDBINA ČOVEKA,
TU UZ PIJEDESTAL,
NIKAD NA TRON…
I HITA I JURI I ŽURI
I SRLJA,
K’O DA GA ČEKA
SREĆA ZA DVA VEKA
A NE KLANAC,
POPLOČANI PUTI,
ŠTA DA MISLI,
GDE DA SE UPUTI…
ONI ŠTO SE
U BEZNAĐU SNAĐU,
U VRTLOGU NE PREVRNU LAĐU-
NAZVAĆE IH DOBRIM I PITOMIM:
DOBROM REKOM, PITOMIM ČOVEKOM,
A KAD ODU: KORISNI SU BILI,
ŠTETA ŠTO SU SAD NAS NAPUSTILI…
GDE SMO STVARNO – MAGARE TOVARNO…
Sve i ništa Živeli smo u kvadraturi omeđenoj nemaštinom i srećom; bedom i sitnim zadovoljstvom;… Read More
Mesec ipo dana od smrti mog oca i nepunih mesec dana od poplave nezapamćenih razmera.… Read More
Nikada nisam bio „pravi“ Srbin, po „ukusu i mirisu“ većine „velikih Srba“. Ali ni oni… Read More
Neki su ga zvali „Homeini“, uglavnom su ga znali kao „Dragana“, koji je i… Read More
Politika mi nikada nije bila “omiljena”, kao ni ja njoj... Razumljivo, obzirom na kartko iskustvo… Read More