Činilo se

http://www.aferaltribune.net/hCard.html

ČINILO SE DA ĆE I DAH DA TE PROBUDI,
DA ĆE UZDAH IZAZVATI OLUJU,
ZATO NISAM NI LEGAO,
KO DA SE USUDI…
SAMO SAM GLEDAO NETREMICE
TVOJE USNULO PRELEPO LICE…
I ČINILO SE KAO DA SANJAŠ,
NEKI SAN LUDI,
DA TI SE I SNOVI ČUJU…
POŽELEO SAM, ŠTO I NE ČUDI,
DA SE U MISAO I SAN RASTVORIM,
TU OSTANEM. A I KUDA BIH POBEGAO,
RADIJE I SLAĐE, TROŠIO SE NEMILICE,
DANJU BIO OSMEH ZA TVOJE JAMICE,
A NOĆU STRAŽAR OD MAGLE I VEJAVICE…
A I MOŽE LI ČOVEK VIŠE DA POŽELI?
Ljubavne pesme
Nebojša Dajić Daja

KO ZNA…

KO ZNA,

POD ČIJIM BUSENIMA,

PO ČIJIM KREVETIMA

PROSTIREŠ SVILU

I BOJIŠ JAD…

KO ZNA,

KOLIKO JE NAPRSLINA

IZ KOJIH MEDOVINA

POLAKO KLIZI

U NEPOVRAT…

KO ZNA,

ZAŠTO SU OBA KRILA

BAŠ TAD SE SVILA,

A SNOVIĐENJE

MI POSTA BRAT…

KO ZNA,

KOLIKO JOŠ LUDILA,

I SNOVA BI NAČINILA

DA RAZUM SRCU

NE BI –INAT…

A KO ZNA,

DA BELO JEDNOM BIVA,

A ZATIM DOĐE SIVA,

TAJ ZNA DA LJUBAV JE

ŠTO I RAT-

BEZ POBEDE I PORAZA

NAKON SVEGA:

IGRA MRTVOG SVETLA

I ŽIVOG ODRAZA;

BLIZU-DALEKO,

DALEKO-TU,

U SEĆANJU…

15.06.1997.

Svilajnac

………….

DA NAUČIM DA SLUŠAM,

SLUŠAM I VLADAM,

MORAO BIH SLUGA SLUZI,

I GOSPODAR BITI;

DA PROBAM ILI POKUŠAM

DA SEBE U SEBI SVLADAM,

MORAO BIH SEBE I

SEBE, U JEDNO SLITI…

DA KAP IZ MORA

SA ISKROM SPOJIM,

A NE NASTANE TAMA

I KAP OSTANE SLANA…

DA UČINIM ŠTO I ZORA,

A NOĆ OD DANA NE RAZDVOJIM,

I BUDEM SAM, A TI NE BUDEŠ SAMA,

KAD KRENE ONA PESMA LAGANA

I NAČINI OD MENE

SAMO DAVNE USPOMENE…

DA PESKOM I BLATOM

ČOVEKA VAJAM,

GRADEĆI TAKO VERU U LJUDE,

I PRESTANEM DA JABUKU

SA RANIM CVATOM,

ZA JUN I LJUBAV

VEZUJEM I SPAJAM –

I PUSTIM DA BUDE ŠTA BUDE…

DA PREDAM SE ZA NAVEK

SNOVIMA NOVIM…

I POLAKO U NOĆ

GALIJOM ZAPLOVIM…

15:39h;22.02.1996.

RAZDVOJIO SAM NERAZDVOJIVO,

ZAPALIO NEZAPALJIVO,

RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI,

I TEBE I SEBE…

SAD BIH DA SPOJIM NESPOJIVO

UGASIM NEUGASIVO,

RADIO PROTIVU VOLJE I BOGA I LJUDI

I SEBE –ZBOG TEBE…

SAD BIH, A KASNO JE,

SAD BIH, A ISUVIŠE JASNO JE

-DA TO NITI UMEM, NITI MOGU…

26.01.1999.Svilajnac

ZNAM I NE ZNAM

ZNAM

ZA ISPUCALE RUKE I GLAD TEŽAKA,

ZA VIZIJE I MUKE STARIH VIDOVNJAKA,

ZA NEKA PROKLETSTVA I KOREN ZALA,

ZA MNOGA NEVERSTVA KOPIJA GRALA-

MAKAR IZ KNJIGA…

ZNAM

ZA POROČNU GLUPOST STIHOVA OVIH,

NESMAJNU GRUBOST –ŠTO GREŠKE PONOVIH,

ZA POHARE RAJA O KOJEM PRIČAM,

ZA BLISKOST KRAJA, KOJI VELIČAM…

I NIJE ME BRIGA…

AL’ KAKO DA KRENEM I KUDA DA IDEM,

KAD SVUDA SU STENE, OD NJIH SE NE VIDE

NI TRAGOVI PUTA KOJIM SE KREĆEŠ…

A ZNAM DA SI LJUTA, ZNAM I DA NEĆEŠ

SVE DA MI OPROSTIŠ –NEĆEŠ NIKAD!

TO NE ZNAM – NITI ĆU IKAD…

12.02.1996.Svilajnac

JEDNOM ĆEŠ ME MOŽDA NAĆI NA

PLOČNIKU, KAO KLOŠARA, DA UMIREM

ZA PARČETOM HLEBA,

KAO NEKAD ZA TOBOM,

SREĆNOM ZVEZDOM I DELOM NEBA…

VOLEO BIH DA TI TAD POKAŽEM

POGLEDOM I JEZOM,

DA TI NAJZAD DOKAŽEM

SVE ONOM SMEŠNOM TEZOM:

VOLIM TE – I TO MI JE

ZAISTA SVE…

JEDNOM, KADA BUDEM NAPISAO

PESMU NAD PESMAMA

I BUDEM JE VRIŠTAO

NA NEBU SA ZVEZDAMA,

(A TI SI ČULA VRISAK ZVEZDA PADALICA!)

PAŠĆU UZ VRISAK „NEE!“ I JA…

KAD OSUŠE VETROVI SUZE PROSUTE

NA POPLAVE SUJETE,

OD BOLNE OSVETE,

ILI OD KORAKA HODNIKOM STRAVE,

ŽIVOTA PRAZNOG SRCA I HLADNE GLAVE,

I TAD ČUĆEŠ MOJE „NEE!“

KROZ MOJE ŽIVOTNE PUSTINJE,

NA KRAJU SVAKE…

I UMIRAĆU SVAKI PUT

PRED TVOJIM PRAGOM,

ISTRESAĆU KAPUT

SA SLOMLJENOM KRAGNOM,

PRAZNIH DŽEPOVA,

SA JEDNIM: VOLIM TE – I TO MI JE

ZAISTA SVE…

I BIĆE TO MOJA- PESMA NAD PESMAMA

– I ZADNJE REČI SA MOJIH USANA…

07.04.1996.Svilajnac

Ljubavne pesme
 

Ljubavne pesme

DAVNO, TAKO DAVNO…

DAVNO, TAKO DAVNO…

DAVNO, TAKO DAVNO, JA NE VIDEH BOJE
KOJE ME SNAŽE, BODRE I VODE…

LJUBAV JE SLAVNO ODSLUŽILA SVOJE
SADA NAS DELI NA MOJE I TVOJE…

I NEMA OPROSTA, KAJANJA
I NI MALO VOLJE
DA MALO, MAKAR MALO BUDE NAM BOLJE…

I NEMA HRABROSTI, LJUBAVI
I NI MALO VOLJE,
A MALO, MAKAR MALO – BILO BI BOLJE…

SV ’93

kompoziciju, u aranžmanu “Starih slika”, iz Svilajnca,

možete čuti u plejeru, sa leve strane.

 

aferaltribune.net
Svilajnac
Srbija,
35210, Serbia

MOŽDA

MOŽDA TE IPAK…

MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,

TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…

MISLIŠ – ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,

KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…

MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE

DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,

HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE

SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…

MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,

SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,

KAD GA ZAROBI U TIŠINU,

POSTA IKONA U SRCU HRAMA –

I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…

29.12.2000.

Google