MOŽDA TE IPAK…
MOŽDA TE IPAK, NA NEKOGA SEĆAM,
TAJ BLAGI ODSJAJ VATRE ZABORAVA…
MISLIŠ – ZAR MOGU JOŠ DA OSEĆAM,
KAD SRCE MI DAVNO KRAJ NJEGA SPAVA…
MOŽDA TE IPAK, NI TERALO NIJE
DA SVE ŠTO ZASJA -PROGUTA TAMA,
HLADNOĆE POGLED U UGLU ŠTO KRIJE
SUZU, JER NEĆEŠ NI SA KIM, NI SAMA…
MOŽDA TE IPAK, TE OSUDE MINU,
SVEGA ŠTO GREJE SRCE OD DANA,
KAD GA ZAROBI U TIŠINU,
POSTA IKONA U SRCU HRAMA –
I OSTA SAMA, I OSTA SAMA…
29.12.2000.
